DENSOMANIAK

SEĆAŠ SE, BRATE

Brate, ovo-ono, kajla, Knele, utoka, metalni kaiš, večito prekrštene ruke i stav ala integral, uz obavezno: „Ša, ša me gledaš" čak i majci rođenoj, iliti, rodženoj

Gornji deo trenerke, džemper i jakna uvučene u donji, tikepa koje „dišu" i do kojih se relativno lako moglo doći ukoliko je nosilac slabiji od uzimalaca i nosi isti ili, barem, približno isti broj. 

Zvuk pejdžera, miris zelene „malicije" i himna „Gangsters paradise". Frizura šišana na opasno, pripadnost ekipi, lomljene flaše o glavu na ustaničko pojanje Baje Malog Knindže i nebrojeno mnogo sati provedenih u teretani. Pljuge nemaš - otmeš; jaknu nemaš - skineš; komšija kaže: „dobar dan" - nabodeš, jednostavan recept za preživljavanje i napredovanje u dizel hijerarhiji...

Eh, behu to lepa vremena primenjene jednakosti i ravnopravnosti jer dizelaš je mogao da bude svako. I ako ćemo iskreno, ko nije maštao da zaspi k'o „veverica" a probudi se k'o autentični i punokrvni „zeldi", evo, neka prvi baci kamen, iliti, „ermaks" na potpisnika ovih redova.

Ko tvrdi da negde u zapećku ormara još ne čuva „svilenjak", legendarni kožnjak „boksericu", komad tri broja većih „dizelki" (da što više toga može da se upaše), požutelu „kapa" trenerku, dva prsta debelu bižuteriju i krst, veći od onog s vrha svetosavskog hrama, nije devedesetih živeo u Srbiji, brate.

A, onda... E, onda su došla neka čudna vremena koja su učinila da dizelaši, kao i dinosaurusi, kao Atlantida, kao toliko velikih stvari, nestanu preko noći.